Jaki vetrovi - od anemologije do Teologije :-)

Prema sadašnjoj (te i zvaničnoj) naučnoj predstavi nastajanja vetrova, uzroci su, navodno (i isključivo, što je vrlo važno), razlike u temperaturi i pritisku vazdušnih masa - bilo globalno ili lokalno, uz njihovu neizbežnu interakciju - no, sa stanovišta zdrave pameti (u šta se svako može lako uveriti), ovaj stav je apsolutno neodrživ, i to iz sledećih razloga:

- temperaturne razlike vazdušnih masa nigde nisu tako velike da bi prouzrokovale njihovo iole ozbiljnije kretanje, do čega bi, pak, moglo da dođe samo ukoliko bi određene mase bile potpuno izolovane, pri čemu bi neke od njih morale da budu visoko zagrejane, a druge, dakle, dobro ohlađene :-), te bi, u tom slučaju, prilikom naglog :-) uklanjanja barijera, PREGREJAN vazduh naglo zastrujio ka hladnom, ali koliko bi snažan i dugotrajan bio takav povetarac, nije teško naslutiti :-), pri čemu moramo imati u vidu i činjenicu da bi se zamišljeni pokret pregrejane mase kontinuirano umanjivao do vrlo skorog izjednacavanja temperaturnih razlika, a SVE ovde rečeno, svakako, važi i za razlike vazdušnih pritisaka, koje su takođe relativno beznačajne.

Da pomenuti faktori nisu jedini (niti glavni) uzroci nastajanja vetrova (a naročito jakih), govore i sledeće činjenice:

- jačanje vetrova - uopšte (naročito naglo);

- njihovo naizmenično jačanje i slabljenje (višestruko od nastanka određenog vetra);

- nagle promene pravca kretanja, što je najočiglednije na manjim lokalitetima (unutar, na primer, tek jednog - neretko i manjeg - dela grada, a i šire, svakako), jer tu, očigledno, nema razlika ni u temperaturi, niti pritisku vazduha;

- naročito je, kada je ova oblast u pitanju, jasno da tek cikloni ne mogu nastati iz pomenutih razlika, a sve što je rečeno o "običnim" vetrovima (jačanje, slabljenje, promene pravca...) važi, očigledno, i za njih.

Pored toga, mora se istaći činjenica da takvi pokreti vazdušnih masa ne mogu da nastanu bez snažnog eksternog faktora, koji, strogo navođeno (planski, inteligentno - bilo neposredno ili posredno), stvara pravilan vrtlog, i to je, zbirno, dovoljna argumentacija ispravnog stava o ovom pitanju, a odgovor ćemo, argumentovano - kao prilikom razmatranja uzroka nastajanja duge i njene natprirodne strukture - naći u Svetom pismu, Bibliji, koja uzročnika zla naziva i "knezom koji vlada u vetru": Efescima 2,2, čime je sve objašnjeno, jer Stvoritelj nije uništitelj, već Zaštitnik, ali tek u meri koju čovek, kao najinteligentnije (te i NAJODGOVORNIJE) biće na Zemlji, svojim odnosom prema NJemu i Moralu to dopušta...

Dakle, cilj i ove male analize određene oblasti jeste suštinska i KRAJNJE neophodna promena sadašnjeg (pretežno ateističkog) pogleda na svet, a kada je reč o uzroku i svrsi njegovog (sveta) nastajanja, te, naročito: prirodi, različitosti i brojnosti mehanizama koji ga ustrojavaju...

Vetrovi su oruđe sotone,

i smetovi služe tome knezu.

Pala zvezda sve do Vasione,

vala goni etar uz telekinezu!

Katastrofa premila je njemu,

al' ta strofa kratkih je stihova!

Pesmom celom tek je u problemu,

jer besnom felom padaš bez štitova!

Pad je njegov očigledan davno,

k'o jad begov, vredan tek poruge.

Bog Će, stoga, tek da Stoji slavno,

šlog kad roga dobije zbog duge!