23 Feb 2015

Duga je Božji znak


DUGA JE BOŽJI ZNAK - NATPRIRODNA potvrda Biblijskog izveštaja o Potopu

(08.04.2010) 

Temelj ove teme, jeste, kako je i sama evolucija naučne misli pokazala, diskutabilno poreklo i priroda fenomena duge, koju nauka, definitivno, nije objasnila. Naime, kada se naučno tumačenje ove pojave pažljivo analizira, uviđaju se određene nelogičnosti, skrivene iza uglavnom stručnih izraza, kao i zapleta same argumentacije, što je svojstveno svim kvazi-naučnim teorijama, zasnovanim na nedokazanim pretpostavkama uz, kada se istraje u praćenju dokaznog postupka, primetne nelogičnosti, u koje spada i poznata Teorija relativiteta, što je, već, zasebna tema. 

Sa sadašnjeg naučnog aspekta, suštinu ovog fenomena čini prelamanje sunčeve svetlosti kroz kišne kapi, usled čega dolazi i do njenog razlaganja na celokupni spektar boja, čemu je, po prihvaćenom objašnjenju ove pojave, jedan od uslova - odgovarajući položaj posmatrača u odnosu na linije prelamanja svetlosti na njenom putu od Sunca, kroz dvostruki prelom u kišnoj kapi, do oka posmatrača, koje, zahvaljujući ovim osobinama svetlosti, opaža čitav spektar boja duge. 

To je, dakle, suština naučnog objašnjenja ove zanimljive pojave, čije bi detaljno izlaganje zahtevalo više prostora ali budući da smo, ovde, posvećeni religiji, zapazićemo osnovni nedostatak svih pokušaja nauke da ovaj fenomen, o čijem stvarnom poreklu govori Reč Samog Tvorca – Biblija, svrsta u prirodne, a to je nemogućnost objašnjenja samog oblika duge, koji je, kao što znamo, lučan. 

Ako, naime, ova veličanstvena pojava nastaje pukim prelamanjem svetlosti kroz kišne kapi, KAKO objasniti ČINJENICU da se, po toj logici, svetlost prelama SAMO kroz kapi UNUTAR luka duge, kada je jednako osvetljen i neuporedivo veći broj drugih (kapi), mimo nje (duge)?! Imajmo, pri tome, u vidu takođe opšte poznatu činjenicu da se ZRACI prostiru PRAVOLINIJSKI dok je duga LUČNOG (zakrivljenog) oblika, što je već drugo čudo, praćeno trećim i višestrukim - da se SVAKA boja duginog spektra prostire u vidu ZASEBNOG luka, dovoljno širokog (!), da bismo mogli da ga vidimo, a ipak VEZANOG za PARALELNE lukove ostalih boja! Veličanstveno, zar ne? 

Naime, jednom prilikom, dok sam čitao odgovarajući Biblijski tekst, koji sledi, bio sam, prirodno, ponukan na razmišljanje o osnovnim osobinama duge, da bih ubrzo došao do definitivnog zaključka da za njen oblik ne postoji, niti može postojati, objašnjenje koje bi ga svrstalo u (čisto) prirodne pojave. 

Pošto sam došao do ovog zaključka, usledilo je, kao prvi korak, upoznavanje naučne predstave ove pojave, koje je, nažalost, potvrdilo evidentnu pristrasnost velikog dela naučne javnosti, koji je najpre ateističan pa tek potom naučan, jer, pregledajući više enciklopedija i odgovarajućih naučnih radova, nisam našao nijedan ozbiljniji pomen samog oblika duge a kamoli pokušaj da se on objasni i, tako, budući da se retko javlja, zbog čega se, o njoj, retko i razmišlja, ostaje pogrešno prihvaćena kao prirodna dok je, nakon odgovarajuće analize, jasno da je njen karakter NATPRIRODAN, što je u savršenom skladu sa Jedinim dokumentom koji otkriva ne samo UZROK, već i SVRHU ove veličanstvene pojave, kao još jedan bitan momenat jer je opšte poznato da svaka pojava ima svrhu, o čemu Božja Reč, za razliku od pristrasne većine naučnog sveta, takođe jasno govori:

I reče Bog Noju i sinovima njegovijem s njim, govoreći: A Ja evo postavljam zavet Svoj s vama i s vašim semenom nakon vas, i sa svim životinjama, što su s vama od ptica, od stoke i od svega zverja zemaljskoga što je s vama, sa svačim što je izašlo iz kovčega, i sa svim zverjem zemaljskim. Postavljam zavet Svoj s vama, te otsele neće nijedno telo poginuti od Potopa, niti će više biti Potopa da zatre Zemlju. I reče Bog: Evo znak zaveta koji postavljam između Sebe i vas i svake žive tvari, koja je s vama do veka: Metnuo Sam dugu Svoju u oblake, da bude znak zaveta između Mene i Zemlje. Pa kad oblake navučem na Zemlju, videće se duga u oblacima, i opomenuću se zaveta Svojega koji je između Mene i vas i svake duše žive u svakom telu, i neće više biti od vode potopa da zatre svako telo. Duga će biti u oblacima, pa ću je pogledati, i opomenuću se večnoga zaveta između Boga i svake duše žive u svakom telu koje je na Zemlji. I reče Bog Noju: To je znak zaveta koji Sam učinio između Sebe i svakoga tela na Zemlji.” (1. Mojsijeva 9,8-17) 


Iz diskusija

Istine radi, sagledaćemo još jedan apsurd zvaničnih objašnjenja ove pojave - činjenicu da zrak sunčeve svetlosti, na svom dugom putu do kišnih kapi unutar duge, mora da prođe kroz mnoštvo drugih u kojima, videli mi to ili ne, takođe mora biti prelomljen, što je slučaj i sa svakom kapi kroz koju mora da prođe unutar same duge, koja je, i sama, impozantne širine, ali i sa svakom kapi po izlasku iz duge, na putu do oka posmatrača, što apsolutno isključuje svaki pokušaj svrstavanja ove pojave u prirodne. 

Još jedna manjkavost pokušaja da se dugi pripiše čisto prirodan uzrok, jeste tvrdnja da se može videti samo kada je Sunce IZA posmatrača (što bi takođe trebalo da se proveri iako je, možda, moguće da je uvek tako), što, praktično, znači da bi zrak svetlosti, na putu do luka duge, koja je, prirodno, ISPRED posmatrača, morao da prođe kroz mnoge kapi u kojima, iz upravo pomenutih razloga, ne bi smeo da se prelomi, da bi to bio slučaj tek u prolazu kroz samo jednu kap unutar duge, iz koje bi, u odnosu na svoj izvor (Sunce), morao da se, poput bumeranga, vrati nazad (ka Suncu i posmatraču) i da u toj (povratnoj) putanji takođe izbegne dalje prelome kroz brojne kapi da bi, tako, oko posmatrača, po toj teoriji, moglo da opazi PRAVILAN oblik duge. Dakle, reč je o višestrukom apsurdu, koji jasno otkriva ili nekompetenciju, ili/i veliku pristrasnost ateističkog dela naučnog sveta.

Dakle, jasno je da je zvanično objašnjenje fenomena duge, posebno kada je reč o njenom obliku i položaju, logički nepovezan skup poluistina i besmislica, skrojen da poništi svedočanstvo Božje Reči o uzroku, prirodi i svrsi ove veličanstvene pojave ali istine radi, ukažimo na još jedan raskorak činjenica u odnosu na zvanično objašnjenje prirode duge, a to je tvrdnja da je za viđenje ove pojave NEOPHODNO da se Sunce nalazi IZA posmatrača, dok činjenice govore da to NIJE ISTINA, jer se po pravcu i smeru pružanja senki ova „naučna” laž lako otkriva. Pogledajmo, na primer, već viđenu sliku, gde je evidentno da se senke, posebno grupe stabala poludesno od centra slike, pružaju sa leva na desno i BOČNO u odnosu na dugu i posmatrača (fotografa): 


Pogledajmo, radi utvrđenja, i narednu, gde senka (na vodi) šumovitog grebena pada više nadesno i (relativno) ka posmatraču/fotografu, što znači da je Sunce, iako zaklonjeno oblacima, i u ovom slučaju bočno od duge i, manje-više, ispred (polulevo od) posmatrača: 


Za sam kraj, odgovorimo na jedno od retkih relevantnih pitanja, tendenciozno postavljenih umesto traženih odgovora na nepobitne logičke argumente: 

“Zašto se duga ne javlja uvek, posle svake kiše? (Da li to znači da Bog nekada potvrđuje Svoje obećanje, a nekad ne?)” 

Ovo pitanje sam, dakle, odabrao kao relevantno i naizgled dobro argumentovano a odgovor je da je upravo ova činjenica, istaknuta pitanjem, zapravo još jedan dokaz da duga, u svom obliku (pravilnom i lučnom), položaju (uspravnom), prirodi i (zvanično nepoznatoj) svrsi (o kojoj, kao što smo videli, Biblija govori jasno i argumentovano), jeste natprirodna pojava, jer bi do njene pojave, da je prirodna, došlo upravo svaki put kada su uslovi ispunjeni ali budući da to, kao što svi dobro znamo, nije slučaj, onda je jasno da je upravo retka pojava ovog fenomena natprirodna potvrda Božjeg obećanja da kiša nikada neće pasti u obimu koji bi doneo novi Potop i neka je, za taj divan znak Njegove milosti i brigovodstva, večna slava i hvala Bogu!

Inače je ova pojava tako veličanstvena, posebno oblikom, višestrukom prstenastom strukturom i položajem, da je, i kada iole ozbiljno razmišljamo o njoj, jasno da joj je uzrok natprirodan. Pogledajmo, za primer, naredni snimak: 


Još jedan dobar snimak i izrazito lepa duga: 

 
 
Duga

Kada posle dažda letnjeg prođe gnev olujni,
svetlost Sunca odeva se svim bojama spektra.
Rastaviti njih ne mogu ni udari strujni,
posred neba kad oblaci streljaju iz etra.

Tobolac im uvek prepun - munja začas sine,
pučinom nebeskom ona elektronom vesla.
Elektrana joj je silna, moćne i turbine,
energetski plan savršen, zavidi joj Tesla.

Al' i od nje slavnija je sedmobojna duga,
broj joj boja je Božanski i luk idealan!
Strele njene ljubavne su - da ne vlada tuga,
milosti je ona Božje svedok maestralan!