28 May 2015

Kretanje nebeskih tela

Pogon kojim se u svojim kretanjima služe nebeska tela jedno je od pitanja koje, kako stvari stoje, naučnici retko i šturo razmatraju a jedino objašnjenje koje nalazimo jeste to da ih, navodno, pokreće gravitaciona sila, što je nelogično, a stoga što, kao što je poznato, ona deluje pravolinijski te upravno na telo koje svojom masom privlači drugo (ovde, dakle, ne govorimo o kometama i meteorima, već o planetama i njihovim satelitima, mada je i njihovo kretanje jednako relevantno), dok se planete oko svojih zvezda, kao i njihovi sateliti oko njih (planeta), kreću poprečno u odnosu na pravac prostiranja gravitacione sile, što, dakle, neumoljivo govori da ona, zapravo, na njih ne utiče!
 
O tome svedoči i činjenica da se planete (što je, bar, slučaj sa Zemljom) okreću i oko svoje ose, što ovo pitanje usložnjava, jer na nju (Zemlju), dakle, deluju dve sile; jedna kojom je vođena oko Sunca, te druga, koja je okreće oko njene ose, pri čemu se, međutim, iako se pravci njihovog delovanja seku, nijedna kretnja nimalo ne remeti. Osim toga, poznato je da predmet na kojeg deluje gravitaciona sila biva i privučen od strane masivnijeg tela!
 
Dakle, gravitaciona sila nije uzrok kretanju nebeskih tela, što je najuočljivije kod kometa i asteroida, koji prevaljuju ogromna rastojanja, na kojima, u mnogim delovima, nema ni pomisli o delovanju gravitacione sile ijednog većeg tela. Stoga je, budući da nebeska tela nemaju vidljiv pogon, jedini odgovor da ih Pokreće Sam Stvoritelj, Koji Se, u Svojoj Svetoj reči - Bibliji, Otkriva i kao "Svedržitelj" (Otkrivenje 1,8) - kao Onaj Koji sve Održava Svojom bezgraničnom silom, budući da je On, kao Subjekat Stvaranja, van objekta Stvaranja (sve materije), koji je ograničen...
 
 
Kretanje nebeskih tela
 
Kretanje nebeskih tela jeste priča cela,
kad bez svog pogona Vasionom jezde!
Mimohod tih tela čija li je fela
(jer planete ne presreću zvezde),
 
kada ni komete nisu udarači,
te i sateliti svoju stazu znaju?
K'o busolom svak' svoju merači,
potrebiti da su u svom kraju.
 
Bez kompasa kreće se ta masa,
navigator ne izmešta pute!
Ta je masa uvek istih trasa,
kada Imperator Uzda Se i u te!
 
 
II
 
U suprotnom relativnost teži,
da varijabilom ne izbegne sudar!
Tad ne vredi nikud da se beži,
jer besnilom izazivaš udar!
 
Stroga vernost jeste navigator,
što upravlja kad ne zapostavlja,
čovek veru te ga Imperator,
k'o na dlanu Čuva kraj uzglavlja.
 
Boga slavi i srećom se "davi",
kad je Majstor dok Veruje u te.
Doksološki ljubavlju se stavi,
u zasenak pod Svemoćne skute!
 
 

Teorija evolucije

Ni ova teorija ne zavređuje veću pažnju, budući da gospodin Slučaj i famozna "Majka priroda" (čiji su izgled, IQ i mesto prebivališta, kako stvari već zadugo stoje, neodredivi :-)) ni u kom slučaju ne mogu da - istovremeno, i još od nežive materije - stvore toliki broj (a ne mogu, svakako, nijedno) živih i savršenih bića, što je već dovoljan pokazatelj nelogičnosti ove teorije, o čemu, pak, svedoči i genetski kod, koji detaljno određuje građu, oblik i funkciju i najmanjeg od brojnih organa svih živih bića, te nedvosmisleno govori da prelaznih formi evolutivnog lanca, samim tim, nije ni moglo biti, o čemu, pak, dovoljno govori i činjenica da nesavršeni organizmi ne bi ni mogli da (pre)žive...
 
 
Evolucija
 
Evolucija vražja je solucija,
Božjem delu slučaj nije kum!
No inteligenciji, sad - u prepotenciji,
i apsurdi dolaze na um!
 
U toj bajci, k'o u lažnoj hajci,
za opstanak ne treba opanak
(jer kad žrtva trči, zar će da se zgrči,
kad nagazi trn ili kolac crn!?)!
 
No kako slučajnost da zna za očajnost,
te banalnost menja teatralnost!
Teatralno trčiš (te usput i drčiš),
da potera ne odglumi kera!
 
 
II
 
Jer ako te stigne neće da namigne,
pa i ako plivaš nesreću prizivaš!
U svakom slučaju živiš u očaju,
kad, po običaju, ne nadaš se Raju.
 
Već u njemu nisi u problemu,
jer realnost ne zna za banalnost,
te lanac* ishrane služi za odbrane,
od prenamnožavanja, radi održavanja
 
- viših vrsta pred rodom nekrsta,
koji prete da se sve pomete,
kada, od sve štete, Boga se ne sete,
čak ni ljudi jer ih Đavo sludi.
 
* U ovom poretku s' tim smo pri imetku dok na Nebu srca nam ne zebu.
 
 
III
 
Sve u svemu, tamo nemaš tremu,
jer niti u bajci nisi meta hajci,
te nek' bajka i priroda majka,
u svakom slučaju same tu opstaju!
 
NJima, kume, daćemo i gume,
da im (dok plivaju :-)), đon ne potkivaju,
niti trn niti kolac crn,
koji, ispod pramca, probija dno čamca,
 
kojeg mašta (koja može svašta),
za medalje plivačima šalje!
Za Olimpijadu, ona, tu plejadu,
tako sprema da osmeh ne drema!
 
 
 
Darvinizam
 
Od Darvina "istina" je "fina",
kome kruna jeste u majmuna.
Sa tim naučnikom jesi s' očajnikom,
čije je poreklo divnu slavu steklo!
 
To poreklo nek' bi se iseklo,
kad je darvinizam čist idiotizam.
Jer genetski kod nije truli brod,
već je lađa s' puta iz beznađa!
 
Svako slovo stvara biće novo,
svaki znak tačnošću je jak.
Zato sada čuvaj se od jada,
Boga sledi, majmuna poštedi* :-)!
 
*Jerbo PREDAK... ne stvara ti bedak (jer STARIJI jeste iskusniji :-)), te ako ga štediš nećeš da se jediš!
 
 

Veliki prasak

Teorija o nastanku Vasione eksplozijom nekakve pračestice (čije je, pak, poreklo neobjašnjeno) zbijene materije (da ju je ko video ne bi se postideo :-)), jeste - s' obzirom na pravilan oblik i različite te takođe pravilne, pa i složene, putanje nebeskih tela (koja se ne kreću pravolinijski - iz centra eksplozije, kako mora biti, naročito u bestežinskom prostoru - već, kao što je poznato, u raznim smerovima, te i po više osnova: sateliti oko planeta a, pak, one oko zvezda i sopstvene ose, te uglavnom tako) - krajnje nelogična teza, koja, dakle, vređa inteligenciju te ne zaslužuje veću pažnju.


Veliki prasak
 
Da l' za časak tvorac nam je prasak,
kada bombe ruše katakombe!?
Sad čestica jeste i pesnica,
koja bije da um suze lije!

Jerbo s' praska lako padne maska
(u laži su uvek kratke noge),
te opaska sad pameti laska.
Ko uvaži te gluposti mnoge,

sopstveni je um stavio na drum!
A na njemu neka menja šemu,
da mu pamet ne bude i namet,
kad zbog praska glavi fali daska!